21:1 После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:
21:2 Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.
21:3 Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.
21:4 А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.
21:5 А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.
21:6 А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.
21:7 Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.
21:8 А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.
21:9 Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.
21:10 Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.
21:11 А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.
21:12 Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.
21:13 А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.
21:14 Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.
17:1 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
17:2 Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
17:3 А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
17:4 Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
17:5 И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
17:6 Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
17:7 Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
17:8 Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
17:9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
17:10 И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
17:11 И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
17:12 Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
17:13 А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
2:16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
2:17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
2:18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
2:19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
2:20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
7:11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
7:12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
7:13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
7:14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
7:15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
7:16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
13:7 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.
13:8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.
13:9 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима.
13:10 Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији.
13:11 Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора.
13:12 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.
13:13 Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту.
13:14 Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.
13:15 Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово.
13:16 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.