3:23 А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.
3:24 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.
3:25 А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.
3:26 Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;
3:27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
3:28 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.
3:29 А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.
4:1 Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
4:2 Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
4:3 Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
4:4 А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
4:5 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
4:8 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
4:9 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
4:10 Гледате на дане и месеце, и времена и године.
4:11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
4:12 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
4:13 А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
4:14 И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
4:15 Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
4:16 Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
4:17 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
4:18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
4:19 Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
4:20 Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
4:21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
6:30 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
6:31 И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
6:32 И одоше на лађи у пусто место сами.
6:33 И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
6:34 И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
6:35 И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
6:36 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
6:37 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
6:38 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
6:39 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
6:40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
6:41 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
6:42 И једоше сви, и наситише се.
6:43 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
6:44 А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
6:45 И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
6:45 И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
6:46 И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
6:47 И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
6:48 И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
6:49 А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
6:50 Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
6:51 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
6:52 Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
6:53 И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
6:17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
6:18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
6:19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
6:20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
6:21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
6:22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
6:23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
