Друга посланица Коринћанима
10:7 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
10:8 Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
10:9 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10:10 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
10:11 Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
10:12 Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
10:13 А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
10:14 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
10:15 Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
10:16 Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
10:17 А који се хвали, Господом нека се хвали.
10:18 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
11:5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
11:6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
11:7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
11:8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
11:9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
11:10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11:11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11:12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
11:13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
11:14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
11:15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
11:16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
11:17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
11:18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
11:19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
11:20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
11:21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
Јеванђеље по Марку
3:28 Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
3:29 А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
3:30 Јер говораху: У њему је нечисти дух.
3:31 И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
3:32 И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
3:33 И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
3:34 И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
3:35 Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
4:1 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
4:2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
4:3 Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4:4 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4:5 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
4:6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
4:7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
4:8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
4:9 И рече: Ко има уши да чује нека чује.
Посланица Галатима
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
Јеванђеље по Луки
6:17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
6:18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
6:19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
6:20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
6:21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
6:22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
6:23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
