17:1 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
17:2 И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
17:3 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
17:4 И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
17:5 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
17:6 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
17:7 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
17:8 И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
17:9 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
17:10 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
17:11 Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
17:12 Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
17:13 А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
17:14 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
17:15 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
11:47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
11:48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
11:49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
11:50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
11:51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
11:52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
11:53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
11:54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
11:55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
11:56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
11:57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
