5:1 А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
5:2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
5:3 А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
5:4 Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5:5 А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
5:6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
5:7 А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
5:8 А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
5:9 А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
5:10 И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
5:11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
5:30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
5:31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
5:32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
5:33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
5:34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
5:35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
5:36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
5:37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
5:38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
5:39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
5:40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
5:41 Ја не примам славе од људи.
5:42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
5:43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
5:44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
5:45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
5:46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
5:47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
6:1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
6:2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.