12:28 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
12:29 Јер је Бог наш огањ који спаљује.
13:1 Љубав братинска да остане међу вама.
13:2 Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.
13:3 Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.
13:4 Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.
13:5 Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити;
13:6 Тако да смемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек?
13:7 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.
13:8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.
11:1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
11:2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
11:3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
11:4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
11:5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
11:6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
11:7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
11:8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
11:9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
11:10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11:11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11:12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
11:13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
11:14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
11:15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
11:16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
11:17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
11:18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
11:19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
11:20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
11:21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
11:22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
11:23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
11:24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
11:25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
11:26 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
11:27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
11:28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
11:29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
11:30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
11:31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
11:32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
11:33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
11:34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
11:35 Ударише сузе Исусу.
11:36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
11:37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
11:38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
11:39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
11:40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
11:41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
11:42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
11:43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
11:44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
11:45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
