1:1 Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.
1:2 Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
1:3 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.
1:4 Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.
1:5 Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,
1:6 Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.
1:7 Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.
1:8 Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.
1:9 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.
1:10 Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.
1:11 Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.
1:12 Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.
1:13 Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;
1:14 Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити.
19:29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
19:30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
19:31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
19:32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
19:33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
19:34 А они рекоше: Оно Господу треба.
19:35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
19:36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
19:37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
19:38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
19:39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
19:40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
22:7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
22:8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
22:9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
22:10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
22:11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
22:12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
22:13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
22:14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
22:15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
22:16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
22:17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
22:18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
22:19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
22:20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
22:21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22:22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22:23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
22:24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
22:25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
22:26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
22:27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
22:28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
22:29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
22:30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
22:31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
22:32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
22:33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
22:34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
22:35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
22:36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
22:37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
22:38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
22:39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
2:25 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
2:26 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
2:27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
2:28 И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
2:29 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
2:30 Јер видеше очи моје спасење Твоје,
2:31 Које си уготовио пред лицем свих народа,
2:32 Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
2:33 И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
2:34 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
2:35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
2:36 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
2:37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
2:38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.