3:10 По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.
3:11 Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.
3:12 Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.
3:13 Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.
3:14 Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
3:15 Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот.
3:16 По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.
3:17 Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?
3:18 Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.
3:19 И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.
3:20 Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.
14:10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
14:11 А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
14:12 И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
14:13 И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14:14 И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14:15 И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
14:16 И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
14:17 И кад би увече, дође са дванаесторицом.
14:18 И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
14:19 А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
14:20 А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
14:21 Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
14:22 И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
14:23 И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
14:24 И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
14:25 Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
14:26 И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.
14:27 И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
14:28 Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
14:29 А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
14:30 И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
14:31 А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
14:32 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
14:33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
14:34 И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
14:35 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
14:36 И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
14:37 И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
14:38 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
14:39 И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
14:40 И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
14:41 И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
14:42 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.