Прва посланица Петрова
4:1 Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха,
4:2 Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.
4:3 Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима.
4:4 Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.
4:5 Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.
4:6 Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом.
4:7 А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.
4:8 А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха,
4:9 Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;
4:10 И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.
4:11 Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин.
Јеванђеље по Марку
12:28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
12:29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
12:30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
12:31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
12:32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
12:33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
12:34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
12:35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
12:36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
12:37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
Посланица Галатима
5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
Јеванђеље по Матеју
11:27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.
11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
11:29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
11:30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
