Јеванђеље по Матеју
6:1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
6:2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
6:3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
6:4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6:6 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
6:7 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
6:8 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
6:9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
6:10 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
6:11 Хлеб наш потребни дај нам данас;
6:12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
6:13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
5:14 Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
5:15 Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
5:16 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
5:17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
5:18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
5:19 Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
Посланица Јеврејима
11:8 Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.
11:11 Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.
11:12 Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.
11:13 У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.
11:14 Јер који тако говоре показују да траже отачанство.
11:15 И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.
11:16 Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.
4:14 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
4:15 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
4:16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
5:1 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
5:2 Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
5:3 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
5:4 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5:5 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
5:6 Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
Јеванђеље по Марку
10:23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
10:24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
10:25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
10:26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
10:27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
10:28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
10:29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
10:30 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
10:31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
10:32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
9:33 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
9:34 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
9:35 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
9:36 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
9:37 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
9:38 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
9:39 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
9:40 Јер ко није против вас с вама је.
9:41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
