Прва посланица Солуњанима
2:1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;
2:2 Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.
2:3 Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;
2:4 Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.
2:5 Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;
2:6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.
2:7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.
2:8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.
Јеванђеље по Луки
11:42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
11:43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
11:44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
11:45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
11:46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
12:8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
12:9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
12:10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
12:11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12:12 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
Посланица Јеврејима
13:7 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.
13:8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.
13:9 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима.
13:10 Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији.
13:11 Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора.
13:12 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.
13:13 Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту.
13:14 Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.
13:15 Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово.
13:16 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.
Јеванђеље по Матеју
10:32 А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
10:33 А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
10:37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
10:38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
19:27 Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?
19:28 А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.
19:29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.
19:30 Али ће многи први бити последњи и последњи први.