Макарије Сушкин

У Монахологији руског манастира Светог Пантелејмона подаци о схима-архимандриту Макарију су записани сасвим кратко: «Световно име је Михаил Иванович Сушкин. Наследни почасни грађанин града Туле, из трговачке класе. Рођен је 16.10.1820. Просечне висине, има црну косу, смеђе очи. Стигао је на Атос 3. новембра 1851. године. По доласку је кренуо у обилазак Горе, али се на том путовању разболео и у таквом стању је одведен у манастир Светог Пантелејмона, где је, не осећајући олакшање, пожелео да прими велику схиму, у коју је пострижен 27. новембра 1851. године, након чега се постепено опоравио од болести. За јерођакона је рукоположен 22. фебруара 1853. године, а за јеромонаха 3. јуна 1856. године. За исповедника је постављен 7. августа 1857. године. Игуман манастира од 26.09.1875. године. Упокојио се 19. јула 1889. године. Аутор књига: „Прослава Покрова Пресвете Богородице на Атосу“ и „Рукопроизвођење, или Повеља Касандријског метоха Светогорског манастира Светог Пантелејмона“. Његов лични фонд чува се у архиви манастира (АРПМА. Инвентар бр. 23). Сачувани су и записи његових духовних беседа са старцем Јеронимом и опис сна (АРПМА. Док. бр. 518. П. 523, 541)».

Приложивши целокупно своје богатство, Макарије Атонски је значајно побољшао материјално стање манастира и подигао неколико нових цркава. Под архимандритом Макаријем, однос броја становника грчке и руске националности променио се у корист ове последње. У енциклопедијском речнику Ф. А. Брокхауса и И. А. Ефрона дат је следећи опис Макарија Сушкина: «... својим личним примером и духовним упутствима успео је не само да подржи, већ и да ојача духовни и морални значај свог манастира. Његово име је једно од најпопуларнијих имена међу обичним људима у целој Русији».

Преподобни Макарије (Сушкин), први игуман руског манастира Светог Пантелејмона, свакако је један од најсјајнијих представника светогорског монаштва. Архимандрит Макарије је легендарна личност Руске Свете Горе 19. века. Средином овог века број руских монаха на Светој Гори премашио је Грке, али Руси још увек нису имали свој манастир. Била је потребна извесна јака личност, способна да постане ауторитет међу Русима и међу Грцима, да би се зауставило „национално“ непријатељство које је било на помолу, јер је у то време на Светој Гори било људи који су национално питање стављали изнад православне вере.

Средином 19. века грчки манастир Светог Пантелејмона постао је први руски манастир на Светој Гори. Руско монаштво коначно добија званичан статус на Светој Гори. 1875. године за игумана овог манастира изабран је високопреподобни архимандрит Макарије Сушкин.