Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори Атонској, као и у животу свих који јој се обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад директно, а некад кроз Њене слике – свете иконе. Њена имена су безбројна, као што су Њене слике безбројне. Свака икона чува своју причу о чудесима које је јавила.
Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
