Икона је рађена на иверици применом најнапреднијих технологија штампања и производње. Позадина је украшена листовима који одају утисак блиставе позлате.
Највеће светиње које се чувају у светогорском манастиру Светог Пантелејмона су глава великомученика и исцелитеља Пантелејмона и његова икона, на којој је светитељ приказан у пуној висини, окружен са 14 малих сцена из његовог живота. Монаси верују да је Свети Пантелејмон заштитник манастира: два пута је чудесно спасао манастир од разорних пожара.
Помињемо име светог Пантелејмона, као исцелитеља, за време Тајне Јелеосвећења. Он се, пре свега. сматра заштитником болесника, као и исцелитељем душа и тела. Верници му се обраћају када се суоче са болешћу или уочи озбиљне операције.
Свети Пантелејмон је рођен у Никомидији са именом Пантолеон. Отац му је био незнабожачки племић, а мајка, света Евула, хришћанка. Мајка је желела да одгаји сина у хришћанској вери, али је, нажалост, рано умрла. Стога је отац преузео васпитање дечака; он је послао Пантолеона у незнабожачку школу, а онда дао за ученика једном познатом лекару да га научи вештини лечења, у чему се дечак истакао.
У Никомидији је Пантолеон био представљен презвитеру Јермолају, који је почео да прича младићу о хришћанској вери. После неког времена Пантолеон је био сведок чуда: видео је дете како умире од уједа змије, и почео је усрдно да се моли Исусу Христу; само је снагом ове молитве он је успео да васкрси дете. После овог чуда Пантолеон је крштен именом Пантелејмон и свој живот посветио страдалницима и болеснима.
Због дојаве других лекара, светитељ је постао жртва цара Максимијана, који је, иако се дивио Пантелејмону, био незнабожац и ватрени противник хришћанства. Да би натерао светитеља да се одрекне своје вере, он је подвргнуо Пантелејмона бројним мучењима, која је тај подносио са хришћанском чврстином и смирењем. После тога, 305. године, мученику је посечена глава.
