Икона је израђена на иверици применом најнапреднијих технологија штампања и производње. Позадина је украшена листовима који одају утисак блиставе позлате.
Честице светих моштију Јована Крститеља чувају се у неколико светогорских манастира: у манастиру Дохијару (честица његове свете главе), у манастиру Ставроникита (честица вилице), у манастиру Дионисијат. (нетљена десница), у манастиру Ватопед (прст) и друге честице у манастирима Светог Пантелејмона, Ивирону и Пантократору.
Честити Претеча је последњи од пророка и први од монаха. Зато се сматра заштитником монаха и учитељем монашког живота.
Био је син свештеника Захарије и Јелисавете. До своје тридесете године водио је подвижнички живот у Јудејској пустињи, у потпуности се посветивши молитви, учењу, духовном и моралном усавршавању. Јован је носио одећу од камиље длаке, опасану у струку кожним појасом, а његова храна се састојала од скакаваца и дивљег меда. Био је ревносни проповедник речи Божије и посебно покајања: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. Тако је Јован Крститељ припремио пут Господу нашем Исусу Христу.
Када је Христ започео Своју јавну службу, људи су постепено напуштали Јована и следили Месију, на наговор самог Крститеља. Сам Господ је за њега рекао: „Заиста вам кажем: међу рођенима од жена још није било већег човека од Јована Крститеља“ (Јеванђеље по Матеју 11,11).
Јованова служба изазвала је реакцију тадашњих власти: јудејски краљ Ирод га је ухапсио и, на захтев његове ванбрачне жене, посекао му главу.
За време гоњења Јулијана Одступника, његове свете мошти су спаљене; преживеле су само руке и глава.
Глава Светог Јована Крститеља украдена је из Цариграда приликом његовог пада под налетом крсташа 1204. године. Према једној од претпоставки, од 1206. године она се чува у граду Амијену у северној Француској, у његовој чувеној катедрали, која је изграђена специјално за чување ове свете реликвије и чак је уврштена на Унескову листу светске баштине.
Сабор Јована Крститеља празнује се сутрадан по Богојављењу, тј. 7 (20) јануара.
