Крст од пчелињег воска је ручно израђен са великом пажњом према детаљима. Захваљујући додавању тамјана у процесу израде, крст одише лаганом аромом која се у нашим мислима чврсто везује за мирну атмосферу црквених просторија.
У средишту крста је Распеће Господа нашег Исуса Христа, а на његова четири краја су четири јеванђелиста. У подножју крста је приказано Вазнесење Господње.
Приказ јеванђелиста у православној иконографији праћен је специфичном симболиком, која произилази из пророчанства Језекиља (1,5-14). Од четворице светих јеванђелиста, двојица – Матеј и Јован – били су ученици Христови. Матеј је, пре сусрета са Исусом, био цариник, што се, према Мојсијевом закону, сматрало грешним занимањем. У иконографији га симболизује човек, круна стварања. Јован је прво био ученик Јована Крститеља, а затим је следио Исуса. Са Богородицом је остао до Њеног Успења. У иконографији, његов симбол је орао – због високог теолошког значаја његовог Јеванђеља.
Марко је био ученик апостола Петра и такође се виђао са Христом. У иконографији њега симболише лав – због почетка његовог Јеванђеља, где се он позива на проповед Јована Крститеља у пустињи. Лука је био грчког порекла; био је ученик апостола Павла и по занимању лекар. У иконографији га симболизује бик. Једно уобичајено објашњење за ово је да Јеванђеље по Луки садржи многе алузије на Христову жртву.
Православни крст: историја и симболика
Православна црква поштује Крст Христов као велику реликвију, која симболизује искупљење људског рода. Часни Крст Господњи за хришћанску веру је највиши симбол жртвовања и освећења и стога је његов значај заиста огроман. Крст и Васкрсење су две главне осовине хришћанства: Васкрсење следи за Крстом и претпоставља Крст, а Крст предвиђа Васкрсење.
Часни крст Господњи је обједињујућа сила човечанства. Две пречке Крста симболизују сједињење људи са Богом (вертикала) и јединство људи међусобно (хоризонтална пречка). Хоризонтална пречка такође симболизује две руке Распетог Спаситеља које су отворене да обухвате и загрле цело човечанство.
