Икона је израђена на иверици применом најнапреднијих технологија штампања и производње. Позадина је украшена листовима који одају утисак блиставе позлате.
Честице моштију Светог Андреја чувају се у Светоандрејском скиту на Светој Гори, који припада светом манастиру Ватопед.
30. новембра обележава се дан сећања на апостола Андреја Првозваног, који је, како следи из његовог почасног надимка, први Христом призвани ученик.
Апостол Андреј се сматра оснивачем Византијске цркве и претходником садашњег Васељенског патријарха. Сваке године, на дан његовог сећања, прославља се крсна слава Васељенске патријаршије.
Андреј је по занимању био рибар и ученик Јована Крститеља. Њему и каснијем јеванђелисту Јовану, Крститељ је показао Исуса и открио им да је Он Јагње (Агнец) Божије, односно Месија. Тако су два ученика напустила Јована Крститеља и пошла за Христом.
Апостол Андреј је посебно био повезан са Ахајом, где је поучавао и чинио многа чуда. Жена локалног проконзула је чудесно излечена, услед чега је и она поверовала у Христа. Тада је проконзул наредио да се светац ухапси и разапне у облику слова Х. Овај облик сада краси заставу Шкотске, која сматра апостола Андреја својим светим заштитником.
Године 1964. глава Апостола Андреја враћена је у грчки град Патрас, где је светитељ примио мученичку смрт, и до данас се чува, а од 19. јануара 1980. године тамо се чувају и честице Крста на коме је светитељ примио мученичку смрт.
Поред града Патраса, чији је он заштитник, апостол Андреј је повезан и са острвом Кипар. Према легенди, он је био тамо и чинио чуда.
Данас се, поред цркве у Патрасу, честице моштију апостола Андреја чувају и у скиту Светог Андреја на Светој Гори, у катедрали у Амалфију (Дуомо ди Сант'Андреа) и у Сарзани у Италији, и римокатоличкој катедрали Свете Марије у Единбургу у Шкотској, у цркви Светих Андреја и Алберта у Варшави, Пољска. Поред тога, широм света чувају се многи мањи делови његових моштију.
