Икона Тројеручице налази се у Саборној цркви манастира Хиландара, у проскинитару, поред југоисточног стуба. Почетком 20. века, током рата између Русије и Јапана, команданти руске војске су замолили манастир да пошаље чудотворну икону Богородице Тројеручице на бојно поље у помоћ православним војницима. Савет Стараца је, међутим, иако није услишио молбу, одлучио да пошаље копију чудотворне иконе Богородице Тројеручице. Када је руска војска извојевала низ значајних победа, на крају рата икона се вратила у манастир Хиландар. 1945. године, као и сасвим недавно, 2012. године, манастиру је запретио стравичан пожар. Након што је икона ношена у литији, јака киша је спречила непосредну опасност.
Богородица је приказана у складу са типом иконографије Богородице Одигитрије. Њено тело је благо окренуто ка Христу, којег Богородица десном руком држи у наручју, док је Њен поглед окренут ка верницима. Са обе стране Њене главе лебде Два анђела, крунишући Богородицу круном, док Христ својом десницом благосиља све вернике.
У доњим угловима иконе приказани су ктитори манастира: Свети Сава, први архиепископ српске цркве, као и Свети Симеон, отац Светог Саве, велики жупан Рашке, у световном животу Стефан Немања.
Сребрни оков иконе са позлатом покрива целу њену површину, изузев лица и руку ликова. Посебном техником барељефа преноси се одежда приказаних, трећа Богородичина рука и облаци из којих излазе анђели. Икона је украшена драгим камењем.
У доњем делу иконе, између ликова ктитора манастира, налази се натпис на старословенском језику: «За покој душа Атанасија, Ксеније, Павла, Гаврила, Параскеве и њихових рођака. За здравље Евдокије, Семјона, Параскеве, Марије, Ане, Варваре, Параскеве, Евдокије, Авдеја“.
Ова икона је мало измењена копија иконе Богородице Тројеручице. Изнад левог рамена Богородице, у овалном медаљону, уклесан је још један натпис на старословенском језику. По својим стилским особинама ова икона потиче из прве половине 19. века.
