Икона се налази у иконостасу параклиса Успења Богородице. Зову је «Пројављена» јер је упозорила на надолазећу опасност и «Акатистна», јер је пред њом свакодневно више пута читао молитве старац који се подвизавао близу манастира Зограф, који ју је чувао, и «Радовање», пошто је икона проглашавала «радуј се» поштеном старцу.
За време патријарха Јована Веке или Векоса, цар Михајло Палеолог је послао на Свету Гору Атонску своје представнике, у пратњи војника, да убеде светогорце, ако је потребно и силом, да прихвате спајање са Западном црквом. У исто време, један монах који је живео у малој келији ван манастирских зидина, док је читао молитве пред иконом, чуо је наређење да оде у манастир и обавести монахе о надолазећој опасности. Подвижник је пожурио да испуни заповест. Када је стигао до капије манастира, угледао је икону која се на неки чудесан начин обрела тамо. Монах јој се поклони и оде код игумана. Игуман, чувши тужну вест, нареди да се најслабији монаси сакрију, а он сам са двадесет петорицом монаха запечати капије манастира и затвори се у пирг. Када су, након дужег убеђивања, одбили предлог да признају папу за главу васељенске цркве, војници су спалили пирг до темеља, заједно са монасима, а икона Богородице, која је све време била са њима у пиргу, пронађена је нетакнута.
Три пута годишње икона се преноси у главни храм манастира и ставља у посебан проскинитаријум:
- 29. јула, на дан славе иконе;
- 15. августа, на дан Велике Госпојине;
- 10. октобра, на дан сећања на 26 мученика манастира Зографа.
Уочи 10. октобра у параклису Успења Пресвете Богородице служи се Вечерње, након чега се креће Литија до споменика 26 мученика, где братија изговара пригодну молитву. Након тога, Литија наставља до главног храма, где се читају поздрави Богородици. Литургија икони се поје на свеноћном бдењу 29. јула.
Богородица Пројављена се приказује у складу са строгим типом иконографије Одигитрије. Сребрни оквир иконе, богато украшен у барокном стилу, датира из 1846. године. Лево и десно од главе Богородице у барељефним медаљонима исклесан је натпис: „Мајка Божја“; мало ниже, лево, на старословенском је написана реч „Пројављена”. Левом руком Богородица држи Богомладенца, а Њена десна рука се налази у нивоу груди. Христос је приказан фронтално, у левој руци Он држи отворено Јеванђеље. Његова десница благосиља вернике.
У доњем делу оквира, у рељефном медаљону на старословенском језику може се прочитати даровни натпис: „Са благословом Свемогућег Творца овај оквир је направљен марљивошћу трговца из Санкт-Петербурга Симеона Максимовича Комарова, године 1846., и јављање чуда од Господарице 1285. године у време папског напада“.
На једној од фресака из 1817. године на северном зиду уметник Митрофан приказује опсаду манастира Зографа и одбрану монаха у борби са војском Михајла Палеолога. Још један натпис на старословенском језику, на северном зиду извесног кенотафа из 1873. године, извештава о месту где је, према предању, пронађена икона Богородице након опсаде манастира.