Ова икона се стварно сматра уникатном, јер је то јединствени приказ Богородице, где Она у наручју не држи Христа Младенца као обично, већ нежно грли Крст са Њеним Сином распетим на њему. Икона се сматра заштитницом грчког острва Липси које се налази на југоистоку земље.
Богородица Хароска је добила свој назив по симболичном повезивању распетог Христа са Хароном — ликом из старогрчке митологије. Харон (старогрчки Χάρων) сматран је превозником душа умрлих преко реке Стикс у Тартар — подземно царство Хада, што је блиско хришћанском схватању пакла (грч. Άδης). Други назив ове иконе је «Богородица пред лицем смрти» («Панагија ту Хару»).
У православној традицији Распеће се не доживљава само као страдање, већ и као нада у спасење, стицање вечног живота и васкрсење — као победа над смрћу.
Празник у част ове иконе прославља се 23. августа и представља велики и радостан догађај за читаво острво. Од 1943. године чудотворни лик украшавају надалеко познате беле љиљане. У пролеће се цвеће ставља пред икону, временом се природно осуши, али до дана празновања поново оживи и процвета, ширећи миомирис.
За ово цвеће везана је занимљива прича. Године 1943. једна девојка донела је пред икону беле љиљане у знак захвалности за исцељење. После извесног времена цвеће је увенуло и осушило се, што је било сасвим природно. Међутим, у јулу се догодило нешто необјашњиво: суве стабљике постепено су почеле да оживљавају, а до 23. августа, на дан празновања иконе, на њима су се појавили нови пупољци, који су убрзо процветали.
Према сведочанствима становника острва, од тада се ово чудо понавља сваке године. Верници га доживљавају као посебан благослов Богородице Хароске, који се дарује сваком поклонику, али и као знак онима који сумњају, јер немају рационално објашњење за ову појаву.
Чудотворна икона се чува у манастиру Богородице на острву Липси, један километар од села са истим називом. Икона и сам манастир датирају са почетка 17. века (из 1600. године), када су два монаха стигла овамо са острва Патмос. Зањимљиво да је баш на Патмосу Јован Богослов написао своје Јеванђеље и Откровење (Апокалипса).
