Ова мала икона Богородице налази се у главном храму манастира Ватопед.
У почетку икона Богородица Свецарица налазила се у Новом Скиту, али је старац Јосиф 1987. године пренео је у саборни храм манастира.
Прво чудо које је учинила икона Свецарице, или на грчком - Панданаса, повезано је са младићем који се бавио врачањем. Када је младић закорачио у главни храм манастира и хтео да се поклони и прочита молитву пред иконом Свецарице, лик Богородице се озарио светлошћу и страшна сила га је бацила на тло. Младић, шокиран оним што се догодило, покајао се и заувек оставио своје пређашње грешне навике.
Икона Свецарица се посебно поштује због чињенице да је чинила и многа чуда исцељења од рака и олакшања судбине оболелих од рака.
.jpg)
Годишња прослава иконе пада 15. октобра. На Светој Гори се свакодневно моли Свецарици за исцељење свих оболелих од рака и других болести.
О, Пречиста Богомати, Свецарице! Чуј многоболне уздахе наше пред чудотворном иконом Твојом са Атоса донетом у Русију, погледај на чеда Твоја која од неизлечивих болести страдају и светој Твојој икони припадају! Као што птица крилима закриљује птиће своје, тако и Ти сада увек живо присутна, закрили нас Својим многоцелебним покровом. Буди несумњива нада тамо где нада нестаје! Буди трпљење и олакшање тамо где љуте туге надвладавају! Тамо где се мрак очајања у душе уселио нека засија неизрецива светлост Божанства! Утеши малодушне, укрепи немоћне, даруј умекшање и просвећење окамењеним срцима! Исцели Твоје болесне слуге, о Свемилостива Царице! Благослови ум и руке оних који нас лече, да буду оруђе Свемогућег Лекара Христа Спаса нашег. Теби живој која си са нама, молимо се пред Твојом иконом, о, Владичице! Простри своје руке које дају исцељење и лечења, Радости невољних, Утехо у тугама, да брзо примивши чудотворну помоћ прославимо Животворну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.
Икона «Свецарица» била је насликана у 17. веку али се чуда почела дешавати релативно недавно, последних деценија 20. века.
Данас се у манастиру Ватопед чувају хиљаде сведочанстава које су забалежили монаси о исцељењима уз помоћ чудотворног лика. Не постоји ниједно онколошко одељење у целом свету, у коме не би било иконе Богородице „Свецарица“.
Чуда Иконе Свецарице
Исцељење старца Јосифа Ватопедског
Старац Јосиф Ватопедски је имао хроничну болест срца и понекад је живео ван манастирских зидина. Једне ноћи имао је срчани удар. Старац престаде да дише и помисли да је ово крај. Тешком муком је напустио келију да се помоли пред ликом Богородице.
Пришао је икони, али није могао да говори и у мислима ју је молио за помоћ и молио се. Неко време старац Јосиф је гледао у икону Богородице Свецарице; одједном осети оштар ударац у прса и угледа светлећи ореол око иконе. Одмах је могао да дише и дође к себи.
Исцељење 32-годишње муслиманке из Ајвалика која је имала рак дојке
У Грчку су дошла два трговца-муслимана из Ајвалика који су били потомци Турака који су напустили Крит. Грчки су знали од својих деда и баба. Мушкарци су били трговци и доносили су рибу из Ајвалика у предграђе Солуна. Када су одлазили, један од трговаца је рекао оцима који раде у дворишту манастира Ватопед у овим местима: „Ћерка мог брата има 32 године, има двоје деце, има рак дојке, молим вас да се помолите за њу". Онда је човек пришао икони Свецарице, запалио свећу и са вером молио пред иконом Богородице за исцељење. Коначно је узео мало уља и отишао.
Месец и по касније, са целом породицом они су дошли у Грчку и донели ратлук и друге слаткише, јер је тумор, како се испоставило, једноставно нестао.
Помоћ пацијенткињи којој током операције нису уклонили цео тумор
Ово чудесно исцељење догодило се 1990. године и забележено је на основу речи саме пацијенткиње:
«Једне ноћи, док сам спавала, изненада сам, неочекивано, испустила чудан звук, испружила се целим телом и пала у кому отворених очију. Моја породица је мислила да сам мртва. Након што су ми хитно пристигли лекари и указали прву помоћ, почела сам да дајем знаке живота. У болници ми је урађено доста анализа, и за неколико дана ја сам обавила комплетан преглед; открило се да имам тумор на мозгу и да морам што пре на операцију. После исповести и причешћа отишала сам у операциону салу са надом у Богородицу Свецарицу, чији је лик увек био са мном.
Током операције тумор није у потпуности уклоњен, превише се проширио и лекари су били беспомоћни. Тако да сам имала много потешкоћа у рехабилитацији и каснијем животу: имала сам вртоглавицу, нисам могла да ходам ни разговетно да говорим, а мучило ме је и стално зујање у ушима. За Божић ми је било дозвољено да напустим болницу и будем са својом породицом.
Једном, док сам лежала код куће у свом кревету, над којим је стајао лик Богородице Свецарице, осетила сам дивну и необјашњиву арому, у којој сам уживала десетак минута. Час је та арома постајала интензивнија, а час је нестајала. У почетку остали укућани нису ништа осећали, али су онда и они почели да осећају овај мирис. Сви су били узбуђени тако очигледном Богородичином посетом нашем дому. Неколико дана касније исти феномен се поновио. Била сам сигурна да ће ми Богородица помоћи и исцелити.
Након неколико нових прегледа, доктор је поново изнео резултате скенирања и изненађено упитао: „Да ли сте били на некој терапији ван болнице?“ "Не", рекла сам њему. „Али ја ништа не проналазим! Нема поређења са старим сликама“, викнуо је други доктор.
Тада сам им рекла да не очекујем да ће ишта пронаћи и испричала шта ми се догодило. Доктор је рекао: „И ја верујем у чуда Богородице, јер је излечила моју четворогодишњу ћерку која је боловала од леукемије, и сада је добро".
«Зраци светлости» (30 септембар 1990. г.одине)
Овај невероватан догађај је испричао јеромонах Евдокије из манастира Ватопед на Атосу:
«Након вечерње службе сео сам у стазидију насупрот лику Богородице Свецарице. Одједном сам видео зраке светлости како излазе из иконе. Питао сам тада монаха који је био поред мене да ли и он види зраке и светлост која долази од иконе. Одговорио је да не види. Одмах после тога зраци и сјај иконе су нестали. „Ови зраци и светлост која је избијала са иконе Свецарице одушевили су моје срце. Провео сам шездесет година на Атосу, али сам први пут видео такво чудо».
Прича оца Ефрема
Масачусетс, САД:
«Напуштајући манастир на Светој Гори, сликао сам икону Богородице Свецарице за парохијане.
Једне недеље, док сам већ био у Америци, посетио сам жену која је била везана за кревет од можданог удара. Живела је са две кћерке. Када сам ушао у њихову кућу, једна ћерка ме је радосно дочекала; друга, Елизабет, уопште није причала са мном, већ је стајала поред мајчиног кревета, зурећи у под, наслоњена на ограду кревета. Мислио сам да се тако понашала јер је била кивна на мене. Када сам се молио да мајка девојака поврати способност да говори, узео сам слику Свецарице да поставим поред жене. Тада је Елизабет, као да се прибрала, пажљиво погледала икону, узела је у руке и позвала мајку да се поклони, и придружила ми се у молитви. Све је ово урадила без речи. После причешћа, девојка је поново почела да гледа у под, ослањајући се на ограду кревета.
Када сам стигао кући, позвао сам сестру Елизабет да је питам о понашању девојке. Сестра је рекла да је Елизабет, чим сам отишао, изненада пала на под и да је одведена у болницу. Испоставило се да девојчица болује од великог тумора на мозгу који је растао због рецидива рака дојке, који је већ неколико година био у фази потпуне ремисије. Елизабет због своје болести није ни са ким разговарала нити комуницирала, осим кратког времена када су се она и њена мајка клањале лику и молиле! Након скенирања, лекари су рекли да ће Елизабет вероватно живети само неколико недеља. Даља испитивања су показала да је рак из неких необјашњивих разлога једноставно нестао. Лекари још увек не могу да поверују у такво чудо».
