Преподобни Зевин се борио на једној планини, где је провео свој живот у монашким подвизима. Становници околних места обраћали су се њему за помоћ и добијали су корист од његових молитава. У poodmaklim годинама, упркос немоћи, настављо је да се мoли, ослањајући се на штап, и премину је након дугих година служења Богу.
Преподобни Поликроније, ученик светог Зевина, био је одраз врлина свог учитеља. Исказивао је ревност у молитвама и стрпљењу, али умeсто окова носио је тешку кору храста, оптeрећујући своје тело. За своје подвиге добио је дар чудотворства, призивајући кишу током суше и пуњавајући посуде уљем. Преподобни Поликроније премину је Господу, остављајући иза себе много чуда.
Преподобни Мојсије и Дамијан, ученици светог Поликронија, наставили су његово дело. Мојсије је живео са учитељем, имитујући га, док се Дамијан повукао у манастир Иера, где је живео у празној келији, хранећи се само сочивом. Обојица су завршила свој живот у побожности, добијајући велику корист од заједништва са Поликрониjем.
Истог дана се сећамo преподобног Александра монаха, оснивача непрекидне молитве.
