Презвитер
Преосвештени Владимир потиче из породице Пиксанов, чије су неколико генерација посветиле свој живот служби Богу. Његов прађед, Филип Архангелски, био је ђакон у селу Пиксановка у Саратској губернији. Године 1818. Ермил Пиксанов је рукоположен за свештеника и служио је у различитим селима, а 1874. године је преминуо у селу Спасском.
Године 1872. у породици свештеника Тимофеја Пиксанова рођен је син Владимир. Године 1892. завршава Саратовску духовну семинарију и започиње своје служење у селу Алексејевка, где активно ради са расколницима. Године 1893. постављен је на свештеничко место у селу Новоспаском, где је служио до своје мученичке смрти.
Године 1899. отац Владимир је награђен медаљом. Године 1900. постаје учитељ закона у Павловској двокласној школи и предаје Закон Божији у црквено-приходској школи. Године 1917, после Октобарске револуције, почели су прогон Цркве. Отац Владимир постаје жртва црвеног гардиста, који га је оптужио за подршку белој гарди.
2. априла 1918. године је ухапшен и жестоко претучен. Следећег јутра поново су га одвели и, упркос протестима парохијана, стрељали су га код храма. Пред смрт је изговорио: “Господе! Прими моју душу.” Тело је бачено у санке и сахрањено у црквеној огради.
Име протојереја Владимира Пиксанова укључено је у Сабор новомученика и исповедника Руске Цркве, а сећање на њега обележава се 2. априла (20. марта) по одлуци Светог синода Руске Православне Цркве од 15. јула 2016. године.
