Презвитер
Свештеномученик Владимир Константиновић Лозина-Лозински рођен је 26. маја 1885. године у граду Духовштина, Смоленска губернија. Његови родитељи били су народници. Године 1888. мајка се разболела од тифуса и преминула. Отац, удовац, вратио се у Санкт Петербург и добио посао као лекар. Владимир је одрастао као болестан и добар дечак, завршио гимназију и уписао правни факултет. Године 1910. ступио је у службу у Владећи Сенат и изучавао архивска питања. Током Првог светског рата, руководио је транспортом рањеника. Године 1917, након затварања Сената, запослио се на железници. Његова жеља да постане свештеник сазрела је након катастрофе 1917. и самоубиства његовог брата. Године 1920. примљен је на курсеве Теолошког института и поднео захтев за рукоположење.
Након рукоположења, служио је у универзитетској цркви Свијех Светих, а 1923. постао је настојатељ. Више пута је био подвргнут хапшењу: 1924. године по предмету „Спаско братство“, а 1925. године осуђен је на десет година логора. На Соловацима је показао доброту и смирење. Године 1928. његова казна је ублажена на петогодишњу изгнанство у Сибир. У селу Пјаново био је у изгнанству са епископом Василијем. Након ослобађања, од 1934. године служио је у Новгороду, постајући настојатељ Михаило-Арханђелског сабора. Године 1936. поново је ухапшен, а 13. (26.) децембра 1937. године стрељан. Место његовог сахрањивања остаје тајна.
Препознат је у реду светих Новомученика и Исповедника Руске Цркве у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
