Василије Афанасијевић Александрин рођен је 8. фебруара 1872. године у селу Вертељим, у округу Инсар Пензенске губерније. Пре револуције, имао је велико, успешно газдинство и био је поштован од својих суграђана. Године 1918. изабран је за псалмопевца у цркви свог родног села. Године 1929. раскулачен је и протеран, али се вратио 1932. године, обновљен у правима.
Године 1934. власти су одлучиле да црквено здање претворе у радионицу МТС-а, али је Василије Афанасијевић постао чврст заступник за очување цркве. Након хапшења и привременог задржавања, наставио је да испуњава своје дужности у цркви и позван је да учествује у служби у суседном селу.
17. октобра 1937. године Василије Афанасијевић поново је ухапшен и оптужен за 'контрареволуционарну делатност'. Током претреса пронађене су религиозне књиге и крст. Није крио своја уверења и у децембру 1937. године осуђен је на 10 година логора.
Од фебруара 1938. године издржавао је казну у Унженском исправно-радном логору, где је умро 26. августа 1942. године услед тешких услова затвора. Мученик Василије прослављен је од стране Архијерејског јубилејског Сабора РПЦ 2000. године.
