Презвитер
Василиј Васиљевич Малинин рођен је 26. марта 1898. године у селу Васјанском, у Тверској губернији, у породици свештеника Василија Малинина. Школовао се у Кашинском духовном училишту и Тверској духовној семинарији, коју је завршио 1918. године. Године 1921. рукоположен је у чин јереја у храму села Конаково Тверске губерније.
Године 1932. ухапшен је по указу од 7. августа 1932. године, оптужен за крађу колхозне сламе и осуђен на десет година у поправно-радним логорима. Код куће је остала породица — супруга Антонина Александровна и троје деце, од седам, шест и две године. Свештеник је две године радио на тешкој робији у логору; 1934. године је превремено ослобођен и вратио се у свој храм, где је обновио богослужења. Исте године одликован је наперсним крстом од митрополита Сергија и постављен за благочиног.
У марту 1937. власти су захтевале да свештеник плати пет стотина рубаља као порез; у супротном ће бити ухапшен, а црква затворена. За време богослужења свештеник се обратио парохијанима, рекавши да власти од њега траже уплату пореза, и замолио их да сакупе новац и плате порез. Одмах је у храму одлучено да се прикупи потребна сума; новац је сакупљен и служба у храму је настављена. Дана 5. августа 1937. отац Василиј је поново ухапшен. Оптужбе су укључивале антисовјетску агитацију и прикупљање новца од парохијана. На испитивањима се свештеник није признао кривим, тврдећи да је његова делатност била усмерена на духовно старање о вернима. Дана 20. септембра тројка НКВД-а осудила га је на стрељање, које је извршено 23. септембра 1937. године.
Прибројан је лику светих Новомученика и Исповедника Руских на Јубилејном Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у августу 2000. године, за општецрквено поштовање.
