Током владавине злог римског цара Максимијана у Александрији, живео је војник по имену Уар, који је тајно служио Небеском Цару. Он је показао своју веру када су почели прогони хришћана, помажући мученицима, посећујући их у тамницама и бринући се о њима.
Уар је сазнао за седам хришћанских учитеља који су ухваћени и подвргнути мучењу. Дошао је код њих у тамницу, ослободио их и понудио им храну, хвалећи њихова страдања. Свети учитељи су га инспирисали на мучеништво, и одлучио је да им се придружи.
Када су свети доведени пред намесника, Уар, видећи њихова страдања, открио је своју веру и изјавио да је спреман да пати за Христа. Намесник, изненађен његовом одлучношћу, покушао је да га одврати, али је Уар остао непоколебљив. Био је подвргнут окрутним мучењима, али је храбро подносио патње, ослањајући се на помоћ Христа.
Након мучења, свети Уар је предао своју душу Господу. Његово тело је бачено псима, али побожна удовица Клеопатра, видећи то, тајно га је сахранила у својој кући.
Клеопатра, желећи да врати мошти светог Уара у своју домовину, обратила се намеснику са молбом, и, након што је добила дозволу, одвела их у Палестину. Саградила је храм у име светог и наставила да га поштује, доносећи молитве и жртве.
Син Клеопатре, Јован, био је уписан у краљевску војску, али пре него што је започео службу, он је заједно са мајком пренео мошти светог у нови храм. Током прославе, Јован се разболео и убрзо умро. Клеопатра, жалећи за сином, молила се светом Уару, и свети јој се указао са њеним сином, који је био примљен у небеску војску.
Клеопатра, видећи их, обрадовала се и, након тога, посветила је свој живот служену Богу, живећи при храму светог Уара. Умрла је, остављајући своје тело поред моштију светог и сина, а њихове душе стоје пред Богом у радости.
