Валаамска обитељ, која се налази близу границе Великог Новгорода и Шведске, више пута је разорена од стране Швеђана. 20. фебруара 1578. године, 18 старца и 16 послушника мученички су пострадали за верност православној вери. Њихова имена су уписана у синодик. Напади Швеђана су се наставили, и на Валааму нема камена који није обележен крвљу подвижника.
У 19. веку, један од валаамских монаха, игуман Назарје, имао је виђење черноризца који су ходали у светлој шуми и певали погребне молитве. Били су покривени ранама и крвљу, и, након што су нестали, оставили су тихе одјеке свог певања у ваздуху.
С благословом игумана Дамаскина, на дан мучеништва 34 монаха, 20. фебруара (4. марта по новом календару), у Валаамској обитељи сваке године служена је Божествена литургија “за вечни покој њихов”, уз коју се певала и саборна панихида.
Приписани су лику светих Руске Православне Цркве за опште црквено поштовање на Јубилејном Архијерејском Сабору у августу 2000. године.
