Архиепископ
Архиепископ Тихон (у свету Василиј Никаноров) рођен је 30. јануара 1855. године у породици Варсанофија Никанорова у селу Кирјуга, Новгородска губернија. Од малих ногу показивао је склоност ка повученом молитвеном животу. Након што је завршио образовање на Новгородској духовној семинарији и Светопетерској духовној академији, 1881. године је постављен за помоћника управника Белозерске духовне школе. Године 1884. примио је монашки постриг у Кирило-Белозерском манастиру под именом Тихон и рукоположен је за јеромонаха. Године 1890. постао је ректор Новгородске духовне семинарије, а 1892. године је рукоположен за епископа Можајског. Године 1899. постављен је за епископа Полоцког и Витебског, а 1902. године за Пензанског и Саранског, где је допринео отварању црквених друштава и школа.
Године 1906. неоправдано је оптужен за прикривање револуционара и пензионисан. Међутим, убрзо је постао управник Московског Васкрсењског Новог Јерусалимског манастира. Године 1912. постављен је за епископа Калужког и Бороског, а 1913. године за Вороњешког уз уздизање у чин архиепископа. У Вороњежу се истако као добар пастир, карактерисан смирењем и побожношћу, активно учествујући у животу епархије.
Године 1917. ухапшен је због непослушности властима, али се убрзо вратио управљању епархијом. Учествовао је на Помесном Сабору Руске Православне Цркве и избору светог Патријарха Тихона. Године 1919. био је приморан да присуствује богохулном отварању моштију светитеља Митрофана. У октобру 1919. године, када је Вороњеж био окупиран од стране Беле армије, служио је панихиде за жртве бољшевистичког терора, али је остао у манастиру да подели судбину свог стада.
9. јануара 1920. године, током богослужења, обесили су га на Царским вратима Благовештенске катедрале. Сахрањен је 2. марта 1920. године у крипти катедрале. Године 1956. мошти су пренете на гробље Коминтерн, а 1993. године у некрополу Алексејевског Академовог манастира.
