Архиепископ
Свети Тихон рођен је 16. септембра 1873. године у селу Шонгуте, у Тетјушком округу Казанске губерније, у породици сељака Петра Бузова. При крштењу је добио име Јосиф. У 18. години отишао је у Седмозерну Богородичину Вознесенску мушку пустињу, где је примљен у број послушника. Године 1901. примио је монашки постриг под именом Тихон и ускоро је рукоположен у иеромонаха. Године 1905, током револуционарних немира, био је протеран у Тројички Чебоксарски манастир, где је служио као појац. Од 1910. до 1914. године служио је при архијерејској кући у Архангелску и слушао мисионарске курсеве у Уфи. Године 1914. прелази у Донски манастир у Москви, а 1924. године је узведен у игумене, а 1926. године — у архимандрите.
Дана 15. новембра 1927. године, ухапшен је од стране ОГПУ-а и затворен у Бутирску затвор. 9. јануара 1928. године истрага је завршена, а 27. јануара 1928. године архимандрит Тихон је осуђен на прогон на три године. Место прогонства изабрао је Казан, где је служио као незапослени свештеник и радио по уговору. 23. маја 1933. године именован је од стране митрополита Сергија у Покровски храм у селу Иљмјани, Московска област. 27. новембра 1937. године, ухапшен је и затворен у Таганску затвор у Москви.
5. децембра 1937. године тројка НКВД-а осудила је оца Тихона на стрељање. Стрељан је 9. децембра 1937. године и сахрањен у безимену заједничку гробницу на полигону Бутово код Москве.
