Стефан Васиљевич Крејдић рођен је 1874. године у селу Вавуличи, Бездешке волости Гродњенске губерније, у белоруској сеоској породици. Од 1914. до 1918. служио је у војсци као писар у штабу војног округа у Смоленску. Од 1919. године служио је као псалмопојац и појац црквеног хора у селу Рогово (Ропово) Брјанске губерније; од 1923. био је на сличним дужностима у Смоленску, а од 1929. поново у Рогову.
Године 1932. рукоположен је у чин свештеника при храму у селу Робчик Брјанске губерније (Смоленска област).
Године 1936. био је ухапшен и оптужен за „агитацију против уласка у колхозе, окупљање деце од 12 до 15 година и усађивање у њих религиозне помутње, као и изражавање контрареволуционарних побуњеничких расположења“. Специјална колегија Западног Обласног суда осудила га је на седам година поправно-радних логора. Етапиран је у Бидајикско одељење Карлага НКВД-а.
Дана 7. септембра 1937. поново је ухапшен у логору по групном предмету „Случај митрополита Евгенија (Зернова) и др., Караганда, 1937“. Оптужен је да „не само да није променио своја убеђења, него је, боравећи у заточењу, наставио своју делатност, спроводећи међу затвореницима верску агитацију и ширећи провокативне измишљотине“.
На испитивању је изјавио: „Не признајем се кривим; а то што сам појао тропар Тројице, сматрао сам да имам право — није било забрањено“.
Дана 20. септембра 1937. тројка УНКВД-а Карагандинске области осудила га је на стрељање. Пресуда је извршена. Датум извршења пресуде није наведен у предмету. Дана 29. марта 1990. рехабилитован је од стране тужиоца Караганде за репресије из 1937. године.
Прибројан је лику новомученика и исповедника Руске Цркве одлуком Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве у августу 2000. године.
