Епископ
Када се у Персији значајно повећао број хришћана, пагански врачеви, видевши то, постадоше бесни и склопише завет са Јеврејима да подигну прогон хришћана. Краљ Шапур, подлегавши клевети, наметну хришћанима тежак порез и поче отворено да их прогони. Свети Симеон, епископ Селевкије-Ктезифона, би ухваћен и доведен пред краља. Он, не уплашивши се, одби да се поклони краљу и сунцу, због чега би бачeн у тамницу.
Евнух Усфазан, учитељ краља, видевши светог, зажали због свог отпада и, исповедивши своју веру, би осуђен на смрт. Затражио је од краља да објави да умире за Христа, и би погубљен мачем. Свети Симеон, остајући у тамници, јачао је друге хришћане, и када их изведоше на погубљење, радосно примише мученичку смрт, не одричући се вере.
Међу њима беху свештеници, ђакони и други верници. Свети Симеон би такође погубљен мачем, заједно с њим погинуше и оба презвитера, Авделај и Ананија. Ананија, уплашен, би охрабрен од угледног човека Фусика, који се такође исповеди као хришћанин и би погубљен.
Тога дана беше много мученика, а свети Азат, омиљени краљев слуга, такође прими мученичку смрт. Краљ, жалећи због њега, нареди да се убиства обуставе, али настави да прогони учитеље хришћанства. Свети мученик Симеон и његови сапутници бише прослављени за своју веру и постојаност у патњама.
