Презвитер
Сергиј Кочуров рођен је 17. маја 1892. године у селу Деревјагино Рјазанске губерније, у породици свештеника Јована Кочурова. Године 1913. завршио је Рјазанску духовну семинарију, а 1915. се оженио девојком Клавдијом, кћерком свештеника Петра Соловјова. Исте године је рукоположен за ђакона, а потом и за свештеника.
За време гоњења служио је у храму села Ухолово. Године 1929. власти су му одузеле имовину због неплаћања пореза. Отац Сергиј је прешао у Илинску цркву, али је и тај храм убрзо затворен. Лета 1938. године почео је да служи у Тројицком храму у селу Истра. Супруга и кћерка су остале у Сандирима, а он се настанио у маленој стражарској кућици испод храма.
У пролеће 1940. године доушници су пријавили да је говорио о репресијама. Једном приликом један од доушника дошао је оцу Сергију у кућу са флашом јаког вина и покушао да напије свештеника како би га испровоцирао на разговор о политици. Отац Сергиј је одбио вино и није желео да разговара о политичким темама, а гост је сам попио целу флашу. Отац Сергиј је одбацио све оптужбе које су против њега изношене, позивајући се на Свето Писмо.
Дана 28. септембра 1940. године осуђен је на осам година затвора у исправно-радном логору. Петог октобра упућен је у Ивдељлаг. Упокојио се 12. децембра 1941. године у Богославлагу и сахрањен је у безименом гробу.
