Игуман
Свети Серафим (у свету Николај Семеновић Булдашов) рођен је 1872. године у Москви у породици старообредника (поповци). Служио је у војсци од 1893. до 1897. године. 19. новембра 1899. године примљен је у Православну Цркву и ушао у Никољски старообредни манастир. Служио је као свећар, а затим постао клирик игумана. 28. јуна 1903. године одређен је у број манастирских послушника, а 26. фебруара 1904. године пострижен је у монаштво именом Серафим. Од 1903. године обављао је дужности писмоводитеља игумана манастира.
23. новембра 1906. године рукоположен је у иеродиакона, а затим постао извршни благочинник Никољског манастира. 13. априла 1912. године рукоположен је у иеромонаха. У 1915. години прешао је у Гуслићки Спасо-Преображењски манастир ради просветитељског рада међу старообредницима.
У фебруару 1930. године ухапшен је свештеник храма у част Ахтирске иконе Божије Мајке, а парохијани су замолили оца Серафима да служи код њих. Прихватио је и 4. јуна 1930. године именован је да служи у храму. 10. јуна 1931. године узведен је у чин игумена и служио је скоро осам година.
25. јануара 1938. године игуман Серафим је ухапшен и затворен у Таганску затвор у Москви. На испитивању није признао кривицу. 2. фебруара 1938. године тројка НКВД-а осудила га је на стрељање. Свети Серафим је стрељан 5. фебруара 1938. године и сахрањен у непознатој масовној гробници на полигону Бутово код Москве.
