Епископ
Овај велики хијерарх Православне Цркве Христове рођен је 1874. године у Београду. На крштењу му је dato име Миливоје. Орастао је у дому својих побожних родитеља и завршио је богословску академију у Београду, а затим у Москви. Као студент, примио је монаштво са именом Платон.
Монаш Платон духовно је напредовао под бригом архијереја Михаила, митрополита Српског. Зауимао је високе позиције у црквеном и државном просветитељству, показујући се као талентовани учитељ и пастир. Његов патриотизам посебно се показао током Балканских ратова и Првог светског рата, када је активно помагао сиромашнима и сирочадима.
Године 1931. архимандрит Платон изабран је и хиротонисан за викарног епископа Српског патријарха. Укључио се у борбу против Конкордата и активно информисао јавност о његовој штетности. Године 1938. постао је епархијски архијереј Охридско-Битолске епархије, а крајем 1939. године – епископ Бањалучке епархије.
На почетку Другог светског рата схватио је претњу за народ и Цркву. У ноћи између 6. маја 1941. године, усташки мучитељи су ухапсили тешко болесног владику и брутално га мучили. Његово тело је пронађено и сахрањено на војном гробљу у Бањој Луци, а касније је пренесено у саборни храм.
Света мученица до краја је остала верна Богу, Православљу и Србији. Његова патња и храброст инспиришу вернике, и он се поштује као светац.
