Архимандрит
Преподобни Пимен (у свету, Петар Дмитријевић Мјасников) рођен је 10. августа 1810. године у граду Вологди. Његови родитељи, Дмитрије Афанасијевић и Авдотја Петровна, потичу из трговачког сталежа. Од малих ногу, Петар је почео да чита Библију и често је био у цркви, пошто је његов отац био црквени старешина.
У седамнаестој години прочитао је књигу "Духовни Алфабет" и одлучио да се одрекне света. У јуну 1832. године, Петар је ступио у Новозерски Кирилов манастир, а 1833. године прешао у Свето-Введенску Оптину Пустинју, где је постао келеник јеромонаха Илариона. У 1834. години, јеромонах Иларион је именован за настојатеља Николо-Угрешског манастира, повевши са собом послушника Петра.
26. марта 1838. године, игуман Иларион постригао је Петра у мантију, нарекавши му име Пимен, а у фебруару 1839. године био је хиротонисан у чин јерођакона, а 25. априла 1840. године – у јеромонаха. 16. октобра 1853. године, Пимен је узведен у чин игумена и именован за настојатеља обитељи.
24. августа 1858. године, митрополит Московски Филарет узвео је игумена Пимена у чин архимандрита за изузетне заслуге у уређењу манастира. У то време, трудом оца Пимена изграђено је пет цркава, све освећене митрополитом Филаретом. У 1869. години, архимандрит Пимен је именован за благочинитеља општих манастира Московске епархије. Праведна кончина архимандрита Пимена наступила је 17. августа 1880. године.
