Презвитер
Свештеномученик Петар рођен је 20. јуна 1894. године у селу Березники, у Воскресенском округу, у Саратовској губернији, у породици свештеника Константина Зиновјева. Године 1914. завршава Духовну семинарију и бива рукоположен у чин свештеника за цркву у граду Петровску. Имао је троје деце. Није напуштао службу Богу ни у тешким временима прогона. Године 1935. ОГПУ је затражило да напусти Саратовску област, и он се преселио у Тверску епархију, где је служио до хапшења 1937. године.
Хапшен је на основу сведочења „дежурног сведока“, који га је оптужио за антисовјетску агитацију. Током истраге је негирао све оптужбе, тврдећи да није водио антисовјетску делатност. Дана 27. децембра 1937. године, Тројка НКВД осудила га је на стрељање. Стрељан је 29. децембра 1937. године.
Придружен је лику светих Новомученика и Исповедника Руске Цркве на Јубилејном Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у августу 2000. године за опште црквено поштовање.
