Презвитер
Свештеномученик Павле рођен је 8. септембра 1896. године у граду Зарајску, Рјазанска губернија. Завршио је Рјазанску духовну семинарију и 1916. године је позван на фронт, где је служио као прапоршик. Вративши се из војске 1918. године, био је ухапшен и провео је месец и по дана у затвору, али је проглашен невиним. 1922. године рукоположен је за свештеника и служио је у различитим црkvama, укључујући цркву у част великомученика Димитрија Солунског.
1930. године био је ухапшен због „антисовјетске делатности“ и осуђен на три године затвора у концентрационом логору. Вративши се 1932. године, насељава се у Сребрним Прудима, а затим у Зарајску. 1940. године понуђено му је да напусти град, и преселио се у Рјазан, где није служио, али се молио у Цркви Иконе Мајке Божије Тужне.
30. јуна 1941. године, недељу дана после почетка Велике Отаџбинске рата, ухапшен је и затворен у рјазанској затвору. На испитивањима је негирао све оптужбе. 22. септембра 1941. године осуђен је на пет година затвора у исправно-трудовом логору. 17. октобра 1941. године упућен је у Вјатлаг, где је умро 22. јануара 1943. године од глади и био је сахрањен на гробљу 4. логорског пункта Вјатлага.
