Света мученица Параскева Ивановна Фјодорова рођена је у Москви 1882. години у сиромашној радничкој породици. Од своје дванаесте године радила је како би помагала породици. Тридесетих година XX века Параскева је радила као дадиља у дечјем одељењу болнице у Соколникију. Као дубоко побожна, редовно је посећивала московске храмове и у свом дому примала свештенике, монахиње и путнике. Неколико пута је путовала у Загорск (данашњи Сергијев Посад) ради сусрета са старцем-подвижником, игуманом Иполитом (Јаковљевим). У кућу у којој је живео старац ушла је под видом вернице једна жена — агент НКВД-а. Она је помагала у кућним пословима и извештавала НКВД о становницима куће и свима који су долазили старцу, међу којима је била и Параскева.
Дана 28. септембра 1937. године Параскева је ухапшена и затворена у Бутирски затвор.
Признала је да је уточиште пружала монахињама и помагала им посилкaма, али је одлучно негирала учешће у „црквеној контрареволуционарној организацији“.
Тројка НКВД-а осудила ју је на осам година затвора у исправно-радном логору. Умрла је у Сиблагу 11. децембра 1938. године и сахрањена у непознатом гробу.
Прибројана је сабору Светих новомученика и исповедника Руске Цркве 26. децембра 2006. године одлуком Светог Синода Руске Православне Цркве.
Њен спомен се празнује 11. децембра (28. новембра по старом календару) и у Сабору новомученика и исповедника Руске Цркве.
