Игуман
Свети Пафнутије Боровски рођен је 1394. године у селу Кудинову. При Крштењу је добио име Парфеније. Године 1414. примио је монашки постриг под именом Пафнутије у Покровском манастиру. Након смрти настојатеља, изабран је за игумана и рукоположен у свештени чин око 1426. године. Провео је тридесет година у обитељи, где је био и настојатељ и духовни старац.
На 51. години живота тешко се разболео, оставио је игуманство и примио велико схиму. Након оздрављења, 23. априла 1444. године, напустио је манастир и насељава се са једним монахом на левој обали реке Протве. Ускоро су му се почели придруживати братија, и саграђена је нова камена црква у част Рођења Пресвете Богородице.
Свети Пафнутије је давао пример братији, водећи строг живот и узимајући најгоре од хране. У понедељак и петак није јео уопште, а у среду се придржавао суве исхране. Из заједничких радова бирао је најтежа, и први је долазио на црквене службе.
Уживао је дубоку љубав и поштовање не само од братије свог манастира, већ и од других обитељи. К њему је упућен младић Јован Санин, који је касније постао свети Јосиф Волоколамски, предводећи борбу против јереси жидовствујућих.
Неделју дана пре смрти предсказао је свој крај. Испунивши последњу молитву и благословивши братију, отишао је к Богу 1. маја 1477. године. Свети Пафнутије био је следбеник светог Сергија, игумана Радонежског.
