Ђакон
Свештеномученик Николај рођен је 9. маја 1903. године у фабрици Бимовски у Пермској губернији у сељачкој породици. Његов отац, Василије Николајевић, дао је Богу завет да не пије, што је утицало на васпитање деце. Николај је од детињства био окружен побожношћу; његова мајка, Марија Матвејевна, била је жена дубоке вере и подвижница.
Након завршетка школе псалмопојаца у Пермју, Николај је постављен за псалмопојца у Цркви Свете Тројице. Године 1922. рукоположен је за ђакона, а затим је служио у различитим црквама, укључујући Успенски катедрални храм у Кунгуру, где је показао своје музичке способности.
Године 1931, под притиском совјетских власти, Николај је био принуђен да потпише споразум о сарадњи са ОГПУ-ом, али није испунио његове услове. Године 1933. је ухапшен и смештен у затвор, где је провео шест месеци у ужасним условима, остајући веран својој вери.
Након ослобађања, наставио је своје служење, али је 1940. поново ухапшен због својих уверења и одбијања сарадње са НКВД-ом. Осудили су га на осам година затвора у исправно-радном логору, где је умро 17. маја 1943. године, оставивши за собом пример постојаности и верности Христу.
