Презвитер
Свештеномученик Николај Понгиљски рођен је 1879. године у породици свештенослужитеља Јарославске губерније. По завршетку Јарославске духовне семинарије примио је свештени чин и служио као пуковски свештеник у Руској војсци.
Године 1929. отац Николај је ухапшен зато што је водио преписку са епископом рибинским Венијамином (Воскресенским) и подржавао га у прогонству, шаљући му новац. Свештеник је осуђен на пет година затвора и упућен у сибирске логоре.
По ослобођењу служио је у селу Бољшое Титовскоје, живећи као подстанар код једне старије парохијанке. Године 1940, после једног непромишљеног разговора са комсомолкама, поново је ухапшен и осуђен на десет година због „величања старог царског поретка“ и „агитације против мера совјетске власти“. Године 1941 поднео је жалбу због строгости пресуде, али је она остала без одговора. Свештеномученик Николај је скончао 6. августа 1942. године у поправно-радној колонији бр. 3 града Јарославаља.
