Николај Петрович Орлов рођен је 15. фебруара 1881. године у селу Рибнице Болше-Сољског ујезда Костромске губерније, у свештеничкој породици. Неколико генерација Орлових — укупно више од сто година — крстиле су, венчавале и јелеосвећивале готово све мештане. Отац светог мученика Николаја, протоијереј Петар Гуријевич, служио је 44 године у рибничкој цркви.
По завршетку Јарославске духовне семинарије, Николај је добио постављење у село Петропавловско, где је предавао у народној школи. Године 1911. примио је свештенички чин и служио у цркви свога родног села.
Тридесетих година XX века почела су гоњења на Николаја, и он, да не навуче несрећу на парохијане код којих је редом становао, замолио је црквеног старешину да прилагоди једну малу доградњу уз храм за становање, где се и населио са породицом.
Свештеник је три пута био репресиран. Треће хапшење догодило се 5. јуна 1937. године. Оптужили су га за „учешће у контрареволуционарној групи“. Дана 25. августа 1937. тројка УНКВД-а СССР осудила га је на смртну казну, а 26. августа је стрељан.
Одлуком Архијерејског сабора Руске Православне Цркве из 2000. године, јереј Николај Орлов прибројан је лику светих мученика.
