Преподобни Моjsије Оптински, у свету Тимофеј Ивановић Путилов, рођен је у граду Борисоглебску у Јарославској губернији. Његови родитељи, Иван Григоријевић и Ана Ивановна, били су побожни православни трговци. Отац, који је рано остао сироче, молио је Господа за помоћ и утеху, што му је помогло да се помири са судбином. Радио је као скупљач пореза, показујући поштено и марљиво у служби.
Мајка, Ана Ивановна, била је побожна и често се молила, васпитавајући децу у духу православља. Тимофеј је био трећи од десеторо деце. Добијајући строго васпитање, тежио је монашком животу. Са осамнаест година, заједно са братом Јоном, послат је на службу у Москву, где је упознао духовне људе и продубио своје знање.
Браћа су одлучила да оду у Саров, где су се срели са великим старцима, као што је преподобни Серафим Саровски. Тимофеј је провео три године у Саровској пустињи, а затим је постао послушник у Свенском Успенском манастиру, где је пострижен у монахе са именом Моjsије.
Отац Моjsије је живео у пустињи, проводећи време у молитви и раду. Године 1812, због инвазије Француза, напустио је пустињу, али се вратио 1816. године, када му се придружио млађи брат Александар, који је касније постао игуман Антоније.
Године 1820, у тридесет осмој години, отац Моjsије је посетио Оптинску пустињу, где је био представљен архијереју Филарету. Позван је да оснује скит, и заједно са братом и неколико монаха стигао је у Оптину. Тамо су започели изградњу келије и цркве у част Јована Претече.
Године 1822. црква је освећена, а отац Моjsије је рукоположен у јеромонаха. Три године касније, изабран је за игумана Оптинске пустиње. Током својих тридесет седам година вођења, обитељ се значајно трансформисала: повећао се број братии, проширена је територија, изграђене су нове цркве и економске зграде.
Отац Моjsије се бринуо о сиромашнима и потребнима, не захтевајући накнаду за пријем у обитељ. Живео је скромно, помажући свима који су били у потреби. Његово духовно вођство и љубав према људима учинили су Оптину центром духовног живота у Русији.
Преподобни Моjsије је преминуо 1862. године у 81. години живота. Његове непокварене мошти откривене су приликом сахране, а 1996. године је канонизован као локално поштовани светац, а 2000. године – за опште поштовање. Свете мошти се налазе у Казанској цркви поред моштију његовог брата, игумана Антонија.
