Патријарх
Светитељ Макарий Соколовић постао је важна фигура у обнови јединства и самосталности Српске Православне Цркве у XVI веку. Његово патријаршество означило је васкрсење Пећке патријаршије, која је изгубила самосталност као резултат османског освајања. Историчар Д. Слиепчевић је овај период карактерисао као "најмрачнији" у историји Цркве, када су српске земље губиле своју независност.
Макарий, рођак турског визира Мехмед-паше Соколовића, постао је патријарх који је обновио Пећку патријаршију. Његов живот пре избора на патријаршијски престо остао је непознат, али је био игуман манастира Милешева или Хиландара. Под њим, патријаршија је објединила све српске земље под турском влашћу, обнављајући црквено јединство.
Светитељ активно градио нове цркве и манастире, васпитавао нову генерацију свештеника и обновио Пећки манастир. Такође је добио од турског султана права слична Константинопољским патријарсима, што му је дало овлашћења етнарха. То му је омогућило да управља црквеном имовином и разматра брачне спорове.
Године 1570. или 1571., патећи од болести, Макарий је напустио патријаршијски престо, изабравши наследника – митрополита Антонија. У Господу се упокојио почетком септембра 1574. године. Његова дела довела су до јединства српског народа и учврстила Цркву у тешким временима.
Српска Православна Црква слави спомен светитеља Макарија 30. августа/12. септембра.
