Презвитер
Отац Константин Васиљевић Разумов рођен је 1869. године у селу Головинском, у округу Буй, Костромске губерније. Од 1890. до 1895. служио је као псалмиста, 1895. године је рукоположен у ђакона, а 1904. године у чин свештеника у Успенском манастиру у граду Кинешми. Служио је до затварања манастира 1924. године, а потом у катедрали у Кинешми. Током двадесетих година више пута је хапшен од стране ГПУ-а; приликом хапшења 1929. године објашњавао је да има ауторитет међу верницима. Године 1933, враћајући се у Кинешму, живео је код парохијана, где је била уређена мала црква, и служио је скривајући се. Његове посете духовној деци постале су познате НКВД-у.
20. фебруара 1936. године ухапшен је. Заједно с њим ухапшен је и отац Иван Румјанацев и други. Доведени су у Кинешмijску тамницу. Отац Константин је одбацио оптужбе за анти-совјетску агитацију, тврдећи да није водио контрареволуционарну делатност. Истражитељ је покушао да извуче оптужујуће податке, али је свештеник остао непомичан у својим одговорима.
15. јула 1937. године отац Константин Разумов и Елизавета Румјанцева су осуђени на пет година прогонства у Казахстану, док су отац Иван Румјанацев и Анна Серова осуђени на пет година у исправитељско-радном логору. Отац Константин је убрзо умро у прогонству, а остали се нису вратили из затвора.
