Свети Јустинијан, цар Византије, рођен је у селу Вердијане, близу града Средца, у данашњој Бугарској. Прославио се својим успешним ратовима, издавањем потпуног скупa римских закона и бригом о хришћанској Цркви. Затворио је паганске школе у Атини, заповедио монасима да предају науке и послао епископа Јована у Малу Азију, где је крстио до 70.000 пагана и саградио до 90 цркава.
Јустинијан је бранио православље од несторијана и монофизита, саставио песму "Јединородни Сине и Речи Божији" и сазвао Пети васељенски сабор 553. године ради осуде несторијанских учења. Бригао се о богослужењу и лепоти храмова, установио је прославу Рождества Христовог, Крштења и других празника. Саградио је многе храмове, међу којима је познати храм свете Софје у Цариграду.
У приватном животу је показивао високо благочешће, проводећи Велики пост у строгом уздржању. Владао је 39 година и мирно скончао 14. новембра 565. године. За своје заслуге проглашен је за светитеља, а заједно с њим и његова супруга, царица Теодора, која је, покајавајући се, провела остатак живота у чистоти и благочешћу.
