Преподобни Иродион Илоезериски, ученик преподобног Корнилија Комељског, након смрти свог учитеља повукао се на Илоезер, где је основао цркву у част Рођења Пресвете Богородице и поставио темеље Илоезеријске Озаџке пустиње. Bio je strogi postnik, провео је ноћи у молитви и сваке суботе се причешћивао Светих Тајни. Анђео му је објавио близину његове смрти. Преминуо је у шеми 28. септембра 1541. године и био је сахрањен у капели коју је саградио.
Прва икона преподобног је написана након његовог указања једном Софонију, који је, ослепљен због непоштовања, по молитви светог прогледао.
Kратко животопис је написао архимандрит Митрофан Белозерског манастира, који је 1653. године, по благослову Новгородског митрополита Никона, сведочио о чудима која се дешавају од моштију преподобног. Тада је установљено празновање његове успомене. На месту капеле подигнута је црква у част Рођења Пресвете Богородице са капелом у име преподобног Иродиона Илоезеријског.
