Игуман
Преподобномучениčku Иоасафу (у свету Ивану Павловићу Кримзину) рођен је 7. септембра 1880. године у селу Румјанцеву, у Нижњој Новгородској губернији. Завршио је основну школу и 1904. године ушао у Екатерининску пустинју Московске епархије, где је добио духовно образовање и научио да испуњава еванђеоске заповести. 6. априла 1909. године био је одређен у братство, 9. јануара 1912. године пострижен је у мантију с именом Иоасаф, а 30. јула 1912. године рукоположен је у иеродиакона. 19. марта 1917. године постао је ијеромонах, а 20. фебруара 1918. године Екатерининска пустинја је предата Красностокском женском манастиру. Ијеромонах Иоасаф је желео да пређе у Спасо-Преображењски Гуслички манастир, где је од 1921. године служио као економ. Године 1929. манастир је затворен, а отац Иоасаф је почео да служи у Никитској цркви у селу Бивалино. 24. септембра 1935. године уздигнут је у чин игумана. 18. новембра 1937. године ухапшен је и затворен у затвору града Ногинска, где је 21. новембра био испитан. 25. новембра 1937. године тројка НКВД-а осудила га је на смрт. Игуман Иоасаф је стрељан 2. децембра 1937. године и сахрањен у непознатој заједничкој гробници на полигону Бутово код Москве.
