Митрополит
Светитељ Јован (Липовац) прослављен је у лику светих крајем XX века. Он је био један од првих који је подигао свој глас против терора комуниста, што је довело до његове мученичке смрти. Рођен је 16. фебруара 1890. године на обалама Которског залива. Завршио је гимназију у Котору и Богословски институт у Задру. Године 1912. рукоположен је у чин ђакона, а потом у свештеника. Од 1922. године предавао је у гимназији и семинарији у Цетињу.
8. децембра 1939. године изабран је за викарија патријарха Српског за Црну Гору. 1. фебруара 1940. године митрополит Јосиф извршио је његов монашки постриг са именом Јован. 10. фебруара је дошло до именовања, а 11. фебруара – епископске хиротоније. 20. фебруара 1940. године стигао је у град Херцег Нови, где је био срдачно дочекан од народа.
С почетком рата у априлу 1941. године и окупацијом Црне Горе, нашао се у тешкој ситуацији. Постао је заштитник избеглица и страдалих, обраћајући се окупационим властима са захтевима. Италијани, иако су показивали милосрдно понашање, на крају су подржали локалне сепаратисте. У јулу 1941. године почело је народно устанак, али је то довело до жестоких одмаздних акција од стране окупатора.
Митрополит је осудио комунисте за њихов терор и позвао да не следе њихове идеје. 18. маја 1942. године послао је окружно посланије свештеницима са молбом за чињеницама о комунистичком терору. У 1944. години, током напредовања партизана, одлучио је да напусти Цетиње. У првој половини јуна 1945. године убијен је у Аранђеловцу.
Име светитеља мученика било је предато забораву до 90-их година XX века, када је почело истраживање његове судбине. 22. маја 1998. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку о канонизацији митрополита Јована. Торжествено прослављење одржано је 22. маја 2002. године у храму Светог Саве у Београду.
